Kompostiranje – najekonomičniji oblik recikliranja kućnog organskog otpada

Organski otpad (ostaci od pripreme hrane i baštenski ili zeleni otpad ) čini oko 55% od ukupnog  otpada koji se prikupi sa teritorije grada Sremska Mitrovica i okolnih sela, koja su uključena u organizovano prikupljanje i odlaganje komunalnog otpada.

Najekonomičnije je da se organski otpad obrađuje na mestu njegovog nastanka, tako što će se koristiti kao sirovina za proizvodnju kvalitetnog komposta.

Sam postupak zove se kompostiranje i predstavlja kontrolisan proces pri kojem se organski otpaci, pomoću aktivnosti organizama koje žive u tlu (bakterije, gljivice, sitne životinje) i uz prisustvo kiseonika, pretvaraju u humus koji nije neprijatnog mirisa i može se koristiti kao organsko đubrivo.

Kompostiranje je najprirodniji i najstariji način recikliranja biootpada. Može se obavljati samostalno (u bašti ili dvorištu), zajednički (na pogodnim i za tu namenu predviđenim lokacijama u naseljima), kao i na velikim kompostanama na koje se dovozi prethodno odvojen biootpad.

Uslovi potrebni za kompostiranje:

• Različite vrste organskog otpada koji je lako razgradiv

Treba voditi računa o veličini organske materije u komposteru. Usitnjavanjem krupnijeg materijala (na dužinu palca) povećava se brzina kompostiranja jer se gomila brže zagreva. Iz iskustva je poznato da se najbolji rezultati postižu ako se pomešaju jednake zapreminske količine zelenog i suvog baštenskog otpada.

• Stalno prisustvo vlage

Previše vlage stvara gustu i lepljivu masu što smanjuje protok kiseonika i zaustavlja aerobni proces. Sa druge strane, previše suv materijal usporava proces ili do njega i ne dolazi. Optimalna količina vlage je između 40% i 60% , što se može odrediti dodirom. Pri jačem stisku materijala šakom ne treba da se pojave više od dve kapi vode, a pri prestanku stiska materijal treba da zadrži oblik dobijen pritiskom i ne sme se rasipati.

• Dovoljna količina kiseonika

Pošto mikroorganizmi tokom svoje aktivnosti u kompostnoj gomili troše kiseonik, povećava se koncentracija ugljen dioksida. Ako koncentracija kiseonika padne ispod 5% proces postaje anaeroban i stvaraju se gasovi metan i vodonik sulfid koji je neprijatnog mirisa. Kako bi se ovo izbeglo, potrebno je povremeno prevrtati gomilu i dodati strukturni materijal kao što su suvo lišće, slama, seno i grančice.

• Odgovarajuća temperatura

Najpovoljnija spoljašnja temperatura vazduha je u intervalu 20 – 25 ^oC. Viša temperatura može da dovede do isušivanja materijala i zaustavljanja procesa, dok zimske temperature usporavaju biološke procese u kompostnoj masi.

Šta kompostirati u domaćinstvu

Sav otpad biljnog porekla iz kuhinje, voćnjaka, bašte i travnjaka.

 

Šta se kompostira	Šta se ne kompostira
Ostaci voća i povrća	Meso, kosti, koža
Ljuske od jaja, kosa, dlake	Ostaci ribe i mlečnih proizvoda
Ostaci čaja i kafe	Guma, ambalaža, pepeo, obojeno i lakirano drvo
Ostaci pokošene trave i živice	Razne masnoće, ulja i opasan kućni otpad
Stabljike cveća i povrća	Izmet pasa i mačaka
Lišće, grančice, slama, seno, iglice četinara	Bolesne biljke, korenje
Ostaci drveta (piljevina, strugotina, kora, iverje)	Lišće oraha
Ostaci papira i kartona	Novinski papir, časopisi u boji, staklo, cigarete

 

Vrste kompostera i odabir mesta za njegovo postavljanje

Komposter se može napraviti od drveta, pletene žice, starog bureta ili starih guma. Prilikom njihove izrade treba voditi računa da stranice kompostera imaju otvore neophodne za cirkulaciju vazduha.

Najjednostavniji komposter je od čelične mreže prekrivene drvenim ili platnenim poklopcem. Nešto složeniji je drveni komposter u obliku četvrtaste kutije. Razmak između dasaka ne treba da bude veći od 2 cm. Preko kutije se postavi drveni poklopac.

Ako imate stare gume (dovoljne su vam četiri), možete od njih napraviti komposter, tako što ćete ih složiti jednu preko druge. Mešanje i prozračivanje se vrši na taj način što se skine gornja guma i postavi na zemlju. U nju se ubacuje gornji sloj kompostnog materijala. Postupak se ponavlja sve dok poslednja guma ne dođe odozgo.

Kompostište se obično postavlja na zemlju ispod krošnji drveta. Na taj način krošnja štiti kompost od prevelikog isušivanja tokom letnjih vrućina ili prevelike vlage u kišnom periodu.

Kako pravilno kompostirati

Po dnu kompostera se prvo poređaju grančice, na koje se naizmenično slaže baštenski i kuhinjski otpad (debljine oko 15 cm), pa tanak sloj zemlje ili ostatak od prethodnog prosejavanja komposta. Ako su klimatski uslovi povoljni, za dva do tri dana, kompostni materijal će se, usled delovanja mikroorganizama, zagrejati na temperaturu od 40-50 0 C. To dokazuje da je proces razgradnje organske materije počeo.

Unutrašnja temperatura kompostne gomile vremenom će još rasti, što dovodi do sterilizacije komposta i uništavanja semena korovskih biljaka. Previsoka temperatura (preko 75oC) može da dovede do uništenja korisnih mikroorganizama. Zbog toga, a i zbog dotoka svežeg kiseonika je neophodno povremeno okretati masu. Gomilu, takođe, treba neprekidno održavati vlažnom.

Ako se gomila rasipa, znači da je suva i potrebno je postepeno dodavati vodu ili vlažan zeleni otpad. U slučaju da se materijal ubuđao ili se cedi voda prlikom stiska šakom, treba dodati lišće, slamu, grančice i drugi suvi materijal i izmešati, kako bi uspostavili optimalnu vlažnost.

Kompost je zreo nakon 6 do 10 meseci. U njemu još uvek ima neraspadnutih delova, te ga je potrebno prosejati. Prosejan kompost (humus) se koristi za prehranu cveća, voća i povrća, vinove loze, travnjaka…

Ostatak od prosejavanja vratiti u komposter i pomešati sa svežom masom i otpočeti novi proces.

Kratki saveti

- Otpad u komposteru ne pritiskati jer se time smanjuje količina vazduha neophodna za aerobni proces.

- Ako se u komposteru skupljaju muve, gornji sloj prekriti tankim slojem zemlje.

- U komposter ne stavljati drveni otpad koji sadrži komade žice, eksere boje ili lepak.

- Lišće oraha, kestena, hrasta, jablana sadrže materije koje usporavaju kompostiranje, pa ih treba dodavati u manjoj količini, pomešane sa zemljom.

- Veće količine mokrog otpada rasporediti po celom komposteru i preko njih dodati suv materijal.

- Ne dodavati veštačka đubriva ili druga sredstva za ubrzavanje biološkog procesa.

Mogući problemi u toku procesa kompostiranja i rešenje problema

 

Problem	Mogući uzrok	Rešenje
gomila je vlažna i topla samo u srednjem delu	gomila je suviše mala ili je hladno vreme usporilo kompstiranje	optimalne dimenzije gomile visina i širina 1—1,5m, dužina oko 2m
ništa se ne dešava; izgleda kao da se gomila uopšte ne zagreva	nema dovoljno azota, ili kiseonika, ili vlage; hladno vreme; kompost je gotov	proveriti ima li dovoljno zelenog materijala i vlažnost gomile (ako je potpuno suva, ne dešava se kompostiranje) izmešati gomilu da može da diše
lišće i pokošena trava se nisu raspali	slaba aeracija ili nedostatak vlage	izbegavati guste slojeve ili samo jednu vrstu materijala; suviše lišća,papira ili trave se ne raspada dobro; materijal treba dobro izmešati i krupne komade usitniti
miris na užegao buter, sirće ili pokvarena jaja	nema dovoljno kiseonika ili je gomila suviše vlažna ili kompaktna	izmešati gomilu da prodiše; dodati suv materijal (slama, seno, lišće) da izvuku suvišnu vlagu i neprijatan miris
miris amonijaka	nema dovoljno ugljenika	dodati braon materijal – lišće, seno, slama, usitnjen papir
gomila privlači razne insekte, stonoge, puževe golaće	ovo je normalna pojava u toku procesa kompostiranja i njegov je sastavni deo
moguća pojava vatre	gomila je isuviše suva	proveriti da li gomila ima dobar odnos braon i zelenih materijala zbog dobrog zagrevanja i održavati optimalnu vlažnost