Monitoring

Šta je monitoring?

Monitoring je redovno posmatranje i beleženje aktivnosti koje se odvijaju u sklopu nekog programa ili projekta. To je proces prikupjanja informacija, što podrazumeva sistem praćenja, kontrolu i promena u životnoj sredini. Obavljati monitoring, znači, nadgledati kako napreduju projektne aktivnosti u toku određenog vremenskog perioda, u odnosu na njegova planirana ulaganja, aktivnosti i ishode.

Zašto je značajan monitoring?

Pre svega, monitoring ima veliku ulogu u očuvanju životne sredine, a isto tako, značajan je za planiranje i implementaciju projekta. Osnovni značaj monitoringa je kontinuirano praćenje posledica korišćenja prostora, u svrhu komunalnih delatnosti na prostor u vreme eksploatacije istog. Upravo zbog toga, na prostoru deponije i u njenoj neposrednoj okolini postavljena su merna mesta.

Ko obavlja monitoring?

Monitoring obavljaju i kontrolišu Državni organi zaduženi za životnu sredinu, ali i ovlašćene ustanove koje imaju stručna lica.

Zašto je potreban monitoring?

Najvažnija uloga monitoringa je da se ustanovi da li su i u kolikoj meri ugroženi priroda i čovek. Pored ovoga, značajno je i proveravanje potencijalnih zagađivača (da li se pridržavaju dozvoljenog nivoa zagađivanja) važno je i beleženje podataka koji se stavljaju na uvid nadležnim institucijama, kako bi se blagovremeno i efikasno sprečile, odnosno uklonile neželjene posledice zagađenja životne sredine.

Šta je obuhvaćeno monitoringom?

Zemljište: podrazumeva praćenje stanja i promena u okviru fizičkih, hemijskih, ali i makrobioloških karakteristika (što je neophodno) za dugi niz godina na određenim mestima, pre svega u neposrednoj blizini poljoprivrednog zemljišta.

Vazduh: kontrola kvaliteta vazduha je važna zbog praćenja zagađenosti vazduha na samim kompleksima, kao i u neposrednom okruženju.

Buka: neophodno je pratiti i nivo buke u radnim prostorima i uz regionalni put. Praćenje nivoa buke obavlja se u skladu sa Pravilnikom o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini.

Biološka raznovrsnost: u sklopu biološkog monitoringa prati se stanje flore i faune. Naročita pažnja poklanja se ugroženim ekosistemima, a rezultati praćenja stanja životne sredine pokazuju promene u vremenu i prostoru. Na taj način, obezbeđuje se uvođenje pravovremenih mera zaštite.

Otpad: Zakonska obaveza operatera je da vodi dnevnu i godišnju evidenciju nastalog, privremeno skladištenog i otpada predatog na zbrinjavanje. Evidencija se obavlja na osnovu dostavljenih dokumenata i zapisnika o nastanku otpada. Svaki otpad prati Zakon o upravljanju otpadom ali i Dokument o kretanju otpada. Dokument o krtanju opasnog otpada, dostavlja se Ministarstvu životne sredine, rudarstava i prostornog planiranja.